Прве српске династије су легендарне и познате искључиво по имену - Вишеслав, кога је наследио Радослав, затим Просигој и на крају његов праунук Властимир, о коме имамо више чињеница. Све до времена Властимира, који је владао у централном делу „Крштене Србије“ са титулом „великог жупана“ - наследног принца препознатог као главног међу осталим жупанима - Срби су живели под номиналним сузерантима византијске државе и генерално у добрим односима са њиховим бугарским суседима на истоку.

Али за време кана Пресиама (836-852), Бугари почињу агресивно да се гурају и на југ према Византији, а на исток у слив Мораве. То је очигледно присилило Властимира да створи више јединства међу суседним племенима, стварајући тако ембрионалну државу под његовом командом. Познато је неколико детаља, али након неколико година ратовања у области Мораве и Косова, у временском оквиру 840-850, инвазија је одбијена и Срби победили.

Властимиров утицај је порастао као резултат тога, о чему сведочи и чињеница да је оженио ћерку кнезом Травунијом, дарујући му разне привилегије у том процесу. Властимир је умро убрзо након тога - отприлике у исто време када и његов противник Пресиам - и његово је царство подељено, као што је то уобичајено, међу његова три сина Мутимира, Стројимира и Гојника. Заузврат, бугарски престо сада је сменио Борис - познат и као Михаило након што је 864. прихватио хришћанство за себе и своје поданике. Мутимирове снаге заузеле су Борисове опортунистичке експедиције у Србији, при чему су водећи Бугари били заробљени; њихово пуштање омогућило је потписивање повољног мира.

То је такође време систематског хришћанског преобраћења Срба. Мада се о овом процесу у Србији мање зна у поређењу са Бугарском, и упркос тврдњама о напорима за крштење већ у 7. веку, вероватно је да ће за време владавине Властимирових непосредних наследника утицати мисијска и књижевна настојања Ћирила и Методија, а њихови ученици су коначно донели и више плода.