прво са браћом Мирославом и Страцимиром

Немања (вероватно повезан са 'Нехемијом') рођен је у Подгорици, негде после 1113. Иако су његове ране године помало нејасне - и његова година рођења и стварни идентитет његовог оца Завида су спорни - изгледа да је Немања био бар посредно повезан са владајућом породицом Рашкан. Ипак, државне институције и каснија духовна заоставштина коју су основали он и његови синови обележили су такав раскид са ранијим праксама, да су га (вероватно више него неизвесности његовог рода) означиле као оснивача потпуно нове династије - заиста оне која је требала да постане готово синоним за славу средњовековне Србије.

Успон Немање на власт долази негде током 1166-8. Године, прво из Дубочице (град Лесковац), у сенци његовог старијег брата Тихомира - византијског именованика - и заједно са двојицом остале браће, Страцимиром и Мирославом. Рании братски спорови су ефективно растварали ову тетрархију, што је довело до одлучујуће битке код Пантина на Косову, где је Тихомир пропао, а Немања, уз потпору традиције, Светог Ђорђа - превладао. Одатле је краљевао врховно као Велики Жупан, осигуравајући обећања о верности од своје двојице преживеле браће. Ова тврдња о јединству - можда колико и опортунистички покушај јахања кратког века мађарско-венецијанске агресивности према Византији - довела га је до судара са својим номиналним надмоћником, царем Манојлом. Напуштен од западних савезника и суочен са супериорном византијском силом, Немања је ипак показао политичку храброст и далековидност. Његова спектакуларна предаја Манојлу 1172. године, праћена наизглед понижавајућим церемонијама предаје у Цариграду - све је на крају довело до његовог повратка и консолидације моћи и стабилности у аутономној Рашки у следећих осам година.

Печат великог Жупана Стефана Немање

Није изненађујуће да, међутим, Немањаина оданост цару није преживела његову потоњу 1180. Током десет година после тога искористио је византијске унутрашње нереде и повољнију међународну ситуацију (која је обухватала мађарске, крсташке и норманске регионалне интересе) да се знатно повећа у свим правцима о корист царства. На истоку, аквизиције су између осталог обухватале равнице Косова, територију западне и велике Мораве (са градом Нишом, који је тада служио као главни град), Тимоком и северном Македонијом. Са друге стране, додато је највише приморских регија Јадрана, од Захумља, преко Травуније и Зете, до Скадарског језера. Упркос почетним непријатељствима, односи између Рашке и важног трговачког града-државе Дубровника били су уређени споразумом из 1186. којим је био успостављен симбиотски однос између њих двојице у већем делу династије Немањић. Даљњи напредак Србије оспоравао је византијски цар Исак II Анђел 1190. године; међутим, мировни уговор који је уследио оставио је већину аквизиција нетакнутих за српску (рашканску) државу, заједно са потпуним признањем и пријатељским расположењем болесног Константинополитског суда.

Постигнувши значајне политичке успехе на свим фронтовима, оснивач династије Немањић осигурао је несметано наследство у Сабору Раса, 1196. године. Тамо је абдицирао у корист свог средњег сина Стефана и, након што је наследио сву своју земаљску имовину, наставио живот духовности као монах Симеон. Убрзо се придружио свом најмлађем сину (будућем Светом Сави) у монашкој заједници Свете горе (Атос) у Грчкој, где су њих двојица ускоро изградили кључни центар српског духовног живота, познати Хиландарски манастир. Немањина дела као практични земаљски суверен била су усклађена са његовим религиозним жаром и вером, о чему сведоче пре свега бројни црквени темељи и друге великодушне црквене донације. Осим Хиландара, његова кључна задужбина - величанствени манастир Студеница - као и Ђурђеви Ступови и неколицина других, остају трајни споменици овоме. Немања-Симеон је канонизован убрзо након смрти 1200. године, а његов благдан био је 26. фебруара (13). Како се реч о чудесном квалитету његових моштију проширила по читавом царству, заједно са свешћу о његовим делима, тако је настала и општа почаст Симеона Мирољубивог - како је и постало познато. Иако технички није први српски светац, успостављање његовог култа поставило је темељ чврстом националном идентитету - потпомогнутом у почетку јаком државном потпором, али на крају опстајући само од своје хришћанске етике - током многих векова који су уследили.

Печат ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА

Печат Велики Жупан Стефан Немања, један од само два проверена преживела примерка, набављен је 1978. године у Народном музеју у Београду. Повеља којој је овај печат првобитно био приложен више не опстаје, али стил и грчки језик су написани тако да га означавају као део богате дипломатске активности помлађеног суда у Рашану крајем 12. века.