Задужбина српског краља Стефана Немањића Првовенчаног, манастир Жича, изграђен је између 1206. и 1221. године. 1219. Жича је постала прво седиште Српске архиепископије.

Црква, посвећена Вазнесењу Христовом, показује одлике Рашке школе. Саграђена је као једнобродна црква с великом апсидом на источном крају. Централни простор је надвишен куполом. Црква је грађена од камена и опеке. У архитектонском погледу преовлађује византијски дух.

Постоје три слоја живописа, сваки од њих као засебна целина. Најстарије фреске настале су у периоду између 1220. и 1221. године, и сачуване су само у фрагментима на зидовима певничких простора. Крајем 13. века Жича је спаљена и напуштена. Обнова је извршена у време архиепископа Јевстатија II (1292-1309) и Никодима (1317-1337), када је благоваоница била украшен фрескама, црква прекривена оловним кровом и подигнута кула. Нове фреске осликане су за време владавине краља Милутина, али су и оне претрпеле озбиљну штету. Фрагменти су преживели на источном зиду пролаза испод куле (композиција краља Стефана и његовог сина Радослава), у нартексу, лађи и бочним капелама.