Манастир Манасију основао је деспот Стефан Лазаревић; црква посвећена Светој Тројици подигнута је и осликана између 1407. и 1418. Манастир је окружен масивним зидовима и кулама.

Од краја XVII века, манастир Манасија окупљао је образоване монахе који су подстицали стварање књижевних дела и преписивање рукописа, звано Ресавска школа. Већ 1456. године Манасију су спалили Турци; после 1718. године, када су Аустријанци заузели манастир (и читаву северну Србију), барут су задржали у нартексу, који је експлодирао и разнео цркву. Нови нартекс изграђен је 1735. Почетком српске револуције 1804. године манастир је напуштен и поново остао у рушевинама. Манастир је делимично обновљен, између 1807. и 1810. године, а рестаураторски радови завршени су 1845. године.

Архитектонски гледано, црква припада Моравској школи. Тлоцрт је у облику уписаног крста у комбинацији с тролистом. Дванаестострана купола изнад средишњег простора почива на четири слободно стојећа стуба. На источном крају су једна велика и две мале апсиде, док две велике хорске конхе окружују олтар. Изнад углова цркве налазе се четири малене осмостране куполе. Нартекс се састоји од девет травеја. Изнад средишњег травеја налази се још једна купола која почива на четири ступца. Црква је саграђена на каменим коцкама и танким малтерним плочама. Декорација фасаде укључује ниске пиластре, спојене колонете на конхама и апсидама, као и фриз групе малих слепих аркада испод кровног венца. Украси су претрпели озбиљна оштећења.

Са унутрашње стране је сачуван оригинални под у нартексу, направљен од мермерних плочица разних боја. Скоро половина фрески је уништена. Деспот Стефан је представљен са црквеним моделом на левом зиду. У доњем регистру северног хора приказани су свети ратници у оклопу са мачевима и копљима, као аутентични приказ савремених војника. Свод изнад главних врата садржи слику Душа праведника које држи Божанска рука. Са леве и десне стране приказани су пророци Давид и Соломон. У пространој куполи налазе се и 24 портрета старозаветних пророка и патријарха. Две композиције покривају цео први и други регистар на олтару: први представља Полоњење Јагњету, а други Причест апостола.

Манастирска тврђава, сачињена да брани манастир, посебно од Турака, састоји се од једанаест кула повезаних огромним зидинама и понегде са рововима. Куле су углавном правоугаоне, две су шестоугаоне и једна квадратног облика.