Један од драгуља српске средњовековне цивилизације, манастир Високи Дечани налази се у подножју планина Проклетије, у долини реке Бистрице.

Изградња цркве посвећене Христу Пантократору започела је 1327. године као задужбина краља Стефана Уроша III Немањића, касније званог Дечански. Архитекта је био Вита, фратар из Котора, док је "изградњу и утврђивање" цркве надгледао архиепископ Данило II. 1330. године краљ Стефан издао је своју чувену повељу, писану у злату, дарујући манастиру богатство. Након Стефанове смрти градњу је наставио његов син Душан, који је манастир завршио 1335. године. Саграђена је и суседна болница. Грађевинске радова вршили су и протомајстор Ђорђе и његова браћа. Сликање је почело убрзо након завршетка грађења и трајало је до 1350.

Црква Дечана једна је од највећих српских средњовековних грађевина. Дужина јој је већа од 36 метара, ширина 24, а купола досеже 29 метара висине. На источном крају централног простора налази се велика апсида, док две мале припадају протезису и ђаконикону. Постоји пет бродова, средњи је најшири и наткриљен куполом која почива на четири стуба. Пролази имају своје излазе са апсидама према истоку. Нартекс је тростран, нешто нижи и ужи од брода. Сваки брод има три прозора. Ребрасти сводови почивају не само на пиластрима, већ и на четири осмеространа стуба направљена од мрамора у средини нартекса. Црква је саграђена на мермерним плочама у три боје. Њена софистицирана архитектура складно спаја западни, романички и готски стил са источним, византијским стилом, чувајући традицију српске уметности.

У Цркви Христа Пантократора је налази се најраскошнија и најбоље очувана скулптура романичког духа, у целокупној српској средњовековној уметности. Западни портал приказује заштитника храма Исуса Христа на престолу са два анђела. Лунета над јужним порталом представља Христово крштење и садржи резбарени натпис о оснивању манастира. Изнад северног портала стоји вегетативни украс у облику крста. Довратници и капители околних степенастих стубова на свим порталима имају цветне орнаменте, док северни и западни такође имају резбарију у облику кентаура и змајева. Изнад западног портала налазе се и стојеће скулптуре лавова и грифона. Лепи прозори са два и три отвора доприносе свеопштем ефекту раскошног уређења.

Осликавања су трајала петнаест година, а изводило их је неколико група најбољих српских уметника. Простор олтара има заједничке приказе клањања Јагњету и Сабора апостола. Поред конвенционалних призора, неколико серија слика у броду илуструје историју хришћанства. Виши региони поткуполног простора представљају циклус Великих празника, док нижи садрже призоре из Христовог живота, његових чуда, парабола и страдања. Прате их сцене из живота Богородице и њене химне. Посебан низ фрески посвећен је Светом Јовану Крститељу, Светом Димитрију и Светом Николи. Штавише, постоје илустрације Дела апостолских и старозаветне теме. На сводовима нартекса осликано је седам васељенских сабора. На западном зиду приказан је родослов династије Немањић, почевши од светог Стефана Немање. Остатак нартекса понајвише илуструју сцене које прате Календар. Оснивачи и чланови њихових породица представљени су на више места, па тако и властелин Ђорђе, коме треба захвалити за фреске у нартексу. Постоји пет портрета цара Душана и четири Стефана Дечанског. Када је реч о укупној осликаној површини и броју приказаних сцена и фигура, Дечани сигурно воде међу целинама фреско сликарства средњовековне српске уметности. Пошто је уметника било више, може се уочити неуједначеност у стилу и уметничком квалитету.

Ризница манастира Дечани најбоље је очувана у оквиру српске културне баштине по броју предмета, уметничких достигнућа и историјског трајања. Такође постоји и читава галерија икона које потичу из периода од XIV до XIX века.