Фонд Благо на Међународном средњовековном конгресу у Лидсу, Јул 2024.
На Међународном средњовековном конгресу у Лидсу, Велика Британија, одржана је секција спонзорисана од стране Фонда Благо. Конгрес који организује Институт за средњовековне студије Универзитета у Лидсу највећи је европски годишњи скуп медијевиста из целог света. Тема у фокусу Конгреса ове године је била ,,Криза", и ове године присуствовало му је око 2 300 учесника. Наша секција под називом ,, Криза, доступност, очување: дигитализовање средњовековног наслеђа у свету који се мења" одржана је другог дана Конгреса. Модератори секције су биле проф. Ида Синкевић и др Ивана Лемкул. Секција је одржана у хибридном формату и пратио ју је значајан број учесника.
Након што је проф. Синкевић отворила секцију, др Лемкул је представила рад Фонда Благо публици, говорећи о настанку организације и како је био мотивисан политичким кризама које су потресале територије на којима се налазе српски средњовековни споменици. Такође је истакла како циљ рада организације није био само очување средњовеквног наслеђа, већ и његова већа доступност, могућност да и они који иначе не би били у прилици, могу да виде и виртуелно ,,посете" ове споменике, и да је са тим у виду читав креирани материјал слободно доступан на сајту Фонда Благо.
Прву презентацију је одржао проф. Ерик Хупи са Лафајет Колеџа у Пенсилванији. У свом излагању ,,Византија у виртуелној стварности: проширујући приступ културном наслеђу" проф. Хупи је представио рад Zeuxis VR-а, дигиталног центра Лафајет Колеџа, који је осим на познатим ренесансним споменицима у Фиренци, Падови, и другим италијанским градовима, недавно завршио рад и на византијским црквама Равене. Ове године, обавили су и теренски рад у манастирима Градац и Ђурђеви Ступови са циљем израде виртуелних 3Д модела ових споменика. Са радошћу можемо да најавимо да када рад на овим моделима буде завршен, биће уврштени у архиве наведених споменика на сајту Фонда Благо.
Друго излагање је одржала на даљину Јелена Премовић, кустос документације Народног музеја Србије. Представила је свој рад на тему ,,Дигитални алати у очувању и презентацији средњовековног наслеђа: рад Одељења за документацију Народног музеја Србије", показујући значај фото документације, поређењем материјала који се чува у архивама Народног музеја Србије са савременим фотографијама које је урадио Фонд Благо и разликама у изгледу неких од средњовековних споменика, као на пример, Беле Цркве у Карану, које би нам биле непознате да нису сачуване старе стаклене плоче које су направили музејски стручњаци.
Последњи рад у оквиру секције представила је др Дубравка Прерадовић, научни сарадник Балканолошког института Српске академије наука и уметности, на тему ,,О значају дигитализовања старе фотографске документације средњовековних споменика: студија случаја архитектуре и живописа Манастира Градац." Презентација др Прерадовић сликовито је показала како су најраније фотографије манастира Градац које су почетком XX века направили Габријел Мије и Владимир Петковић откриле не само оронуло стање у ком се у том тренутку налазио споменик, већ и делове зидног сликарства који су од тада неповратно изгубљени.
С обзиром да наш последњи говорник, др Василики Фосколу, ванредни професор Универзитета на Криту, нажалост није могла да нам се придружи, ни лично ни виртуелно, др Лемкул је у кратким цртама представила рад на Халке Гејту (Chalke Gate), интернет порталу са слободним приступом посвећеном византијској уметности и материјалној култури. Халке Гејт, који представља иницијативу Комитета за историју византијске уметности Међународне византолошке асоцијације, разрадили су грчки чланови Комитета, тзв. ,,Атински тим" и финансиран је од стране Хришћанског археолошког друштва (ChAE) у Атини. У сврху комплексних поступака категоризације, сакупљања података, као и разраде портала, окупљен је међународни тим стручњака, сваки од којих пружа свој допринос у виду релевантних информација из своје земље или академске области.
Радови у секцији су у целини наишли на позитиван пријем и интересовање од стране публике. Као опрганизатори и спонзори, драго нам је да смо били у прилици да истакнемо значај дигитализације и дигиталне хуманистике, нарочито у кризним временима, као и рад садашњих и прошлих стручњака и посвећеника који су уложили своје време и труд у очување и ширу доступност средњовековног наслеђа. Такође се радујемо будућим сарадњама и новим приликима у којима ћемо моћи да промовишемо и представимо блага нашег народа која су настала током средњег века.
С лева на десно: др Дубравка Прерадовић, др Ивана Лемкул, проф. Ида Синкевић и проф. Ерик Хупи