Црква посвећена Успењу Богородице у Ваганешу, у близини Новог Брда, подигнута је 1354-55. Главни ктитор храма је био властелин цара Душана Дабижив, а подизање цркве су помогли и чланови његове породице – браћа Харан и Богоје, отац Калугер и мајка Вишња, о чему сведоче и три ктиторска натписа, два исклесана у камену и један исписан фреско – техником.

Црква је једнобродна засвођена грађевина са полукружном олтарском апсидом и накнадно дозиданом припратом. Обнова цркве за време Турака и одсуство кровног покривача током дугог периода узроковали су нестанак највећег дела живописа, а до данас сачувани остаци веома су оштећени.

Сликарство у олтарском простору је сведено готово на фрагменте. Данас су у апсиди видљиви само остаци једне фигуре из Службе архијереја, делови Богородичиног престола, попрсје св. архиђакона у ниши ђаконикона и део сликане декорације сокла апсиде. У западном делу јужног зида наоса сачуван је део сцене Христос пред Аном и Кајафом, а на западном зиду само фигура једног од светих мелода. Највећи део зидног сликарства цркве у Ваганешу сачуван је у припрати. У доњој зони јужног зида насликане су стојеће фигуре арханђела, једног светог ратника, једног светитеља – могуће св. Саве Српског и представа св. Марине како убија демона.

Такође на јужном зиду припрате, у средњој зони, налази се испрана и прилично оштећена ктиторска композиција коју чине три фигуре. Како натписи нису сачувани, можемо претпоставити да су на њој представљени чланови властеоске породице – Дабижив и највероватније његова супруга и дете. До ове преставе, на западном делу јужног зида налази се представа Св. Ђорђе спасава цареву кћер.

На јужном делу свода припрате делимично су сачуване три композиције из Богородичиног живота – Благовести Ани, Благовести Јоакиму и Сусрет Јоакима и Ане.

Конзерваторски радови предузети 1963. године само су делимично повратили некадашњи изглед цркве у Ваганешу.