Црква у Доњим Ајновцима, у близини Косовске Каменице, подигнута је између 1340. и 1360. године на темељима старије византијске базилике. Позната је и као "Речани" и "Тамница" или "Тавница"- назив који је добила по рушевинама оближње куле у коју је према локалном предању затварана властела која је пала у немилост цара Душана. Међутим, каснијим археолошким истраживањима установљено је да кула настала у периоду након Душанове владавине, у XV веку, као и да је највероватније коришћена у одбрамбене сврхе. Претпоставља се да је црква била посвећена Светом Николи, на основу трагова сликарства које се очувало у лунети над улазом у цркву. У турском попису са краја XV века, помиње се манастир Светог Николе у Хајновцима; ипак, досадашња археолошка ископавања нису открила трагове постојања манастирског конака око храма, нити се манастирско имање помиње у каснијим турским дефтерима, те се претпоставља да је манастир убрзо и опустео.

Црква је дуго била без крова и сводова, што је довело до великих оштећења зидног сликарства у унутрашњости. Привремена надстрешница стављена је 1957. године, а 1968. обављена су прва археолошка ископавања на простору храма. Истраживања на подручју куле спроведена су 1992. године, а три године касније и кула и црква су изнова истражене и том приликом су откривена и два зидана гроба у јужном броду храма. С обзиром да је онај у западном делу брода репрезентативнији, и да се у његовој близини налазе фрагменти ктиторске композиције, претпоставља се да су управо у њему били похрањени остаци ктитора. О њему немамо никаквих података, али се преме очуваним деловима његовог портрета може закључити да је био високи великодостојник који је могао носити титулу деспота или севастократора.

Необичне просторне структруре, црква се састоји из два брода, северног, који је шири и јужног, који је по свој прилици имао улогу надгробног параклиса. Оба брода се на источним крајевима завршавају изнутра полукружним, споља полигоналним апсидама. Црква је зидана алтернацијом камена и опеке, и по начину њиховог слагања, истичу се сличности са Богородичином црквом у Липљану. Фасаде обе цркве су украшене низовима од три аркаде једнаке висине на бочним странама, а како се налазе у релативној близини и како су обе саграђене на остацима ранијих византијских базилика, постоји претпоставка да је "Тамница" рађена управо по узору на липљанску цркву. Такође, постоји и могућност да су исти градитељи заслужни за обе цркве.