Низ планинских насеља у долини Призренске Бистрице, источно од Призрена, представља област Средачке жупе. Поред Средске са засеоцима Богошевци, Крајћи, Милачићи, Рачојћи, Паличојћи, Пејчићи и Стајковце, села ове области чине и села Драјчићи, Живињане, Локвица, Мушниково, Плањане, Доње Љубиње, Јабланица, Манастирица, Небрегоште, Поуско, Речане и Стружје. Најстарији помен Средачке жупе налазимо у даровној повељи краља Драгутина манастиру Хиландару из 1276-1281, а касније, 1348. цар Душан поклања целу жупу са свим селима својој задужбини, манастиру Светих Арханђела.

Од почетка XVI века може се пратити економско јачање овог подручја, које се огледа и у великом броју цркава подигнутих у сваком селу и засеоку, од 1530 до средине XVII века. У питању су једнобродне, полуобличасто засведене грађевине са споља тространим апсидама и без припрата, махом зидане притесаним каменом. Трудом мештана који су остављали своја имена у натписима, цркве су добиле живопис, иконе за иконостасе, као и богослужбене сасуде. У XIX веку, у годинама које су претходиле ослобођењу од Турака, многе нове цркве су подигнуте, а старе обновљене и проширене.