Манастир Сисојевац налази се на извору реке Црнице, у близини Ћуприје, недалеко од манастира Раваница. Његов настанак везује се за духовника Сисоја, који се помиње у једној повељи кнегиње Милице из 1398. године, тада монахиња Евгенија. Претпоставља се да је манастирска црква Преображења подигнута у то време, мада су изражена и становишта да је храм знатно старији, а да га је Сисоје само обновио. Такође, и да је цркву, као придворицу, саградио властелин Цреп Вукославић, а да је постала манастирска по доласку монаха Сисоја.

Црква је основе сажетог триконхоса, са куполом над средишњим делом, троделним олтаским простором, са три апсиде, споља седмостране, изнутра полукружне. Фасада је рашчлањена плитким лезенама спојеним слепим аркадама, док је изнад њих, испод самог кровног венца, фриз слепих аркадица које се ослањају на конзоле једноставног облика. С обзиром да је дуго времена манастир био пуст и црква без кровног покривача, живопис у унутрашњости је доста страдао. Живопис цркве је рађен у два маха. Најстарији слој насликан је у олтарском простору и претпоставља се да је настао убро након подизања цркве. Сачувао се у доњој зони, где се могу видети на белој основи црвеном бојом изведени голготски крстови и различити, махом флорални, орнаменти.

Други слој је настао, највероватније, након што је живописана црква манастира Ресава, након 1417., с обзиром да се на остацима зидног сликарства Сисојевца могу разазнати бројне сличности са сликарством задужбине деспота Стефана Лазаревића. Претпоставља се да је управо он био приказан на ктиторској композицији која се некада могла видети на северном делу западног зида наоса. У доњој зони се могу видети стојеће фигуре светитеља, као и низ медаљона са попрсјима изнад њих и пуне фигуре у прозорима. У трећој зони се могу видети трагови сцена из циклуса Христове јавне делатности.

С обзиром да је живопис у великој мери пострадао, тешко се могу донети неки судови о његовом квалитету и особеностима. Црква је рестаурисана и покривена оловним лимом у периоду између 1972. и 1980, радови на утврђењу и конаку су обављени у другој половини 80-их, а почетком 90-их је изграђена нова припрата на остацима старе.