Поред грађевинских остатака, из доба обнове у XIII столећу преостали су фрагменти олтарске преграде с плиткорељефном декорацијом, као и делови живописа из јужног брода – фреско-икона Богородице Елеусе с Христом Крмитељем (Хранитељем) и делимично сачуване композиције Свадбе у Кани и Исцељења слепог (данас у Народном музеју у Београду) из циклуса Христових чуда. У великој обнови у XIV веку црква је добила облик петобродне базилике у коју је уклопљен план развијеног уписаног крста, док је у горњој конструкцији примењено петокуполно решење. На западној страни подигнута је отворена спратна спољна припрата, надвишена кулом звоником у средишњем делу. Фасаде цркве изведене су каменом и опеком, у тзв. ћелијастом слогу, уз богату употребу керамопластичког украса. Живопис Богородице Љевишке (1308–1313) дело је радионице коју је предводио протомајстор из солунске породице Астрапа, Евтихије или његов син Михаило, а која је и касније радила за краља Милутина. Одликује се изузетним тематским богатством и припада уметничким токовима тзв. ренесансе Палеолога. У средишњој куполи насликано је попрсје Христа Сведржитеља окружено анђелима, док су у четири мале куполе смештени различити видови Христовог лика. Пророци и Христови преци приказани су у тамбурима, а јеванђелисти на пандантифима. У олтару су фигура Богородице и представа Службе архијереја у апсиди, Вазнесење Христово у слепој калоти и на бочним зидовима и Причешће апостола испод њега. Сликани програм Богородице Љевишке обухвата већи број циклуса: Велике празнике, Христову делатност и чуда, Страдања, као и Посмртна јављања; циклус Светог Николе насликан је у јужном броду, где су и Васељенски сабори, а житија светих Димитрија и Ђорђа су у капелама на спрату спољашње припрате. Ступце красе фигуре мученика, светих ратника и лекара, као и изузетне представе многих светих жена (Варваре, Теодосије, Недеље, Петке итд.), док су у пролазу између припрате и наоса приказани апостоли Петар и Павле. Међу засебним фигурама у првој зони налазе се и фреско-иконе Богородице Помоћнице сиротих и Христа Хранитеља (чувара) Призрена. У припрати су представе Немањића. На њеном источном зиду насликан је на пурпурној позадини свечани портрет ктитора краља Милутина. С друге стране улаза у наос, такође под Христовим благословом, некада је стајала фигура краља Уроша, Милутиновог оца. На наспрамном, западном зиду је попрсје светог Симеона Немање, који као монах руку раширених у молитви посредује за своје потомке и кога окружују синови – свети Сава, одевен у раскошан сакос и у пратњи свећоносца, и Стефан Првовенчани, уз кога је представљен потоњи краљ Стефан Дечански, Милутинов син. У соклу је, као и у апсиди, насликана драперија с двоглавим орловима. Богати програм спољашње припрате обухвата циклус Проповеди Јована Претече и Крштења Христовог у средишњем травеју, представу песме Пророци су те наговестили на његовим луцима, затим Лозу Јесејеву у северном делу и Страшни суд у јужном, као и фигуре српских архиепископа и призренских епископа од 1219. године. У призренској катедрали појављују се и неке ретко сликане сцене, као што су представа Канона на Успење Богородице Јована Дамаскина у спољној припрати и епизода о човеку и једнорогу из Романа о Варлааму и Јоасафу на спрату нартекса, а изузетне су и персонификације Старог и Новог завета приказане у виду крилатих девојака на улазу у спољну припрату. На западном зиду спољне припрате у доба турске владавине неки посетилац, задивљен фрескама Богородице Љевишке, исписао је арапским писмом стих персијског песника Хафиза: "Зеница ока могa теби је гнездо." Градска катедрала преображена је у време турске власти над Призреном у џамију, а њен живопис је оштећен и прекривен малтером. Православном обреду враћена је после Првог балканског рата. Конзерваторски и рестаураторски радови у њој изведени су 1950–1952. У Мартовском погрому 2004. године, када су страдале све призренске цркве, и фреске Богородице Љевишке оштећене су ватром. Конзерваторске радове на сликарству извели су италијански стручњаци 2011–2013. године, а наставио их је Републички завод за заштиту споменика културе. Од 2006. године Богородица Љевишка се, уз Пећку патријаршију, Грачаницу и Дечане, налази на Унесковој Листи светске баштине, као и на Листи светске баштине у опасности. Црква је данас затворена и заштићена бодљикавом жицом. ОДАБРАНА ЛИТЕРАТУРА