Српски средњовековни
манастир Павловац

У близини Београда, на југоисточној падини Космаја, а седам километара од Младеновца, налази се манастир Павловац са црквом посвећеном светом Николи. Изграђен је на скученом и помало скровитом простору, на месту некадашње римске некрополе. Од ње се и данас у манастиру могу видети римски камени саркофаг украшен гирландама и неколико стела. Павловац се налазио на средњовековном путу који је водио од Београда, преко Космаја, до Рудника и потом даље, до Жиче, Пећи, Призрена, Новог Брда. Када се тим путем иде од Павловца ка Руднику, наилази се на место некада звано Глава (данашње Црквине), где је 1427. године постављен мермерни кенотаф с дирљивим натписом о смрти деспота Стефана Лазаревића, који је на том месту изненада преминуо.

Не зна се ко је ктитор манастира Павловца, нити када је тачно подигнут. Писаних извора нема довољно, а не постоје чак ни предања о манастиру. Новије доба он је дочекао у знатно оштећеном стању - са црквом без готово читаве куполе, без кровног покривача и знатно обрушене припрате и других манастирских грађевина, док је од живописа преостало тек неколико малих фрагмената. У турским дефтерима из XVI века углавном су забележени само подаци о економији Павловца. Стога је веома драгоцено писмо - разрешница рачуна - које је деспот Стефан Лазаревић упутио Дубровнику из Павловца 21. новембра 1424. године. Тај датум боравка деспота Стефана у Павловцу тако чини горњу границу за датовање настанка овог манастира, док се на основу архитектонских одлика цркве сматра да је манастир подигнут током друге деценије XIV века.

Сама црква Павловца, смештена у средиште манастирског комплекса, подужне је и сажете триконхосне основе, једнокуполна и са истовремено грађеном припратом, одељеном зидом од наоса. Купола на ниском коцкастом постољу споља је осмострана, са уским прозорима и колонетама. Олтарска апсида, споља и изнутра полукружна, нешто је нижа од бочних певничких конхи, које су пак изнутра полукружне, а споља полигоналне. На олтарској апсиди налази се мали и узак камени једноделни прозор, док су на бочним зидовима наоса четири окулуса, по један на бочним конхама и на северном и јужном зиду западног травеја. У свим окулусима су биле камене перфориране розете, а делимично је очувана само розета на окулусу јужног зида западног травеја. На делу њеног обода може се видети мотив тордираног ужета, а преостало је и неколико мањих фрагмената преплетних трака. Добро је очуван камени портал који води из припрате у наос, с благо профилисаним довратницима и архитравном гредом, као и искошеним пољем изнад ње, на којем су се некада налазиле три клесане мање пуне розете с геометријским мотивом, а сада су ту две. Црква је грађена ломљеним и притесаним каменом. Сачувана је и првобитна камена часна трпеза, док је под, начињен од камених плоча, готово у потпуности уништен.

Северно од цркве налазе се остаци резиденцијалне грађевине која је имала приземље, спрат и трем, а од које су пронађени остаци камене бифоре и портала. Јужно од цркве је делимично очувана трпезарија с конацима, као и кухиња са оставом. Манастирски комплекс је у новије време археолошки истражен и рестауриран.