У области Старе Рашке, у Ибарској клисури, на падинама Копаоник, лежи манастир Нова Павлица. Налази се у близини византијске цркве Стара Павлица из XI века и средњовековног утврђења Брвеник, подигнутог изнад истоименог града, некадашњег значајног економског центра. Манастир је задужбина породице Мусић која је била у блиском сродству са кнезом Лазаром Хребељановићем. Портрети браће Стефана и Лазара Мусића, сестрића кнеза Лазара, сачувани су на западном зиду наоса манастирске цркве посвећене Богородичином Ваведењу. Црква је подигнута у деветој деценији XIV века као триконхос у комбинацији са основом уписаног крста, са једном куполом изнад наоса која почива на каменим стубовима. Пространа припрата је додата касније, највероватније током обнове цркве средином XV века, док је звоник подигнут у XIX веку.

Зидно сликарство Нове Павлице је у великој мери страдало, премда се на преосталим фрескама може уочити да су дело вештих сликара, као и да приказује уобичајене иконографске карактеристике. Специфичности се могу запазити у представи Мртвог Христа у проскомидији која није толико често сликана, као и на ктиторским портретима, на којима није приказан модел цркве, а такође, у оквиру сликаног програма не уочава се приказ тренутног владара. У припрати, портрети рашког митрополита Јоаникија и непознатог племића су приказани, насликани након обнове манастира средином XV века. Живопис је чишћен 1954/55, док су археолошка ископавања у конзерваторски радови обављани током последње две деценије XX века.