Саборни храм Светог Николе био је седиште новобрдских митрополита и највећа православна црква овог богатог средњовековног града. Подигнут је у другој половини XIV века, највероватније током владавине кнеза Лазара, на месту некрополе која је окруживала мању једнобродну цркву из друге четвртине истог века. Пространа црква са куполом и основом развијеног уписаног крста са фасадом од камених блокова у две боје украшена клесаним орнаментима у стилу моравске пластике.
Како се становништво увећавало, јавила се и потреба да се прошири главна православна богомоља, те је црква дограђена на источној страни, највероватније у другој деценији XV века, док је некадашњи наос постао припрата цркве. Током археолошких истраживања, на простору и у близини цркве откривени су бројни укопи, као и налази новца, накита и везених тканина.
Ново Брдо је било значајан рударски и економски центар и симбол просперитета средњовековне српске државе. Велики космополитски град је био насељен саским рударима, дубровачким трговцима, и припадницима других народа поред српског становништва које је чинило већину. Град су освојили Турци Османлије 1455. године, и убрзо након тога, 1466. на остацима цркве Светог Николе, подигнута је џамија.
Темељна археолошка истраживања започета су 1956. године откривајући основу цркве. Сви покретни археолошки налази похрањени су у Народном музеју у Београду, међу којима су и два клесана уломка са натписима на старосрпском.