Црква посвећена Ваведењу Богородице у Липљану највероватније је подигнута двадесетих или тридесетих година XIV века на темељима старије базилике. Повељом цара Душана после 1336. године дарована је Спасовом пиргу у Хиландару. Првобитно сликарство цркве датује се у средину XIV века, а његов ктитор је био непознати велможа.

Црква је једнобродна грађевина чија је унутрашњост подељена на три травеја – олтарски простор, наос и припрату. Апсида је споља тространа а изнутра полукружна, а олтарски простор од наоса дели зидана олтарска преграда. Грађевина је зидана алтернацијом камена и опеке, а фасада декорисана плитким орнаментима и слепим аркадама.

Првобитни живопис из XIV столећа, изузетне лепоте и уметничких вредности, страдао је у пожару и до данас је сачувано само неколико фресака. У доњој зони олтарског простора цркве сачуване су фигуре светитеља из Службе архијереја. У апсиди св. Василије Велики и св. Јован Златоусти (пресликани у XVI веку), на источном зиду олтара св. Амфилохије, св. Григорије Богослов и св. Кирил Александријски. На јужном зиду су св. Власије и фигура неидентификованог архијереја, а на источној страни олтарске преграде представљени су неидентификовани архијереј и највероватније св. Сава Српски. У доњој зони северног зида сачувана је само фигура св. Спиридона.

У горњим зонама олтарског простора цркве сачувани су фрагменти Богородичине фигуре из Благовести на јужној страни источног зида, арханђео Гаврило из Благовести на северној страни источног зида и на севрном зиду Визија св. Петра Александријског и Неверовање Томино.

У доњој зони наоса, у плиткој ниши северног зида налази се оштећена фреско–икона св. Николе са непознатим приложником. Од првобитног сликарства горњих зона наоса сачувано је неколико сцена из циклуса Христових страдања – Тајна вечера и Прање ногу на јужном и Пењање на крст на северном зиду, и сцена Богородичиног Успења на западном зиду наоса.

У другој половини XVI века обновљени су горњи делови липљанске цркве, а између последње деценије XVI века и 1621. године неки делови цркве су изнова живописани.

На западној страни зиданог иконостаса насликана је Богородица са Христом, два света столпника, у другој зони проширени Деизис са апостолима у порсјима. У трећој зони су Распеће и Оплакивање, а у четвртој зони Исцењеље слепог и Исцељење раслабљеног, док су у врху иконостастасне преграде фрагменти композиције Силазак св. Духа на апостоле. У довратницима и отворима иконостасне преграде представљене су стојеће фигуре светитеља.

Горња зона припрате цркве у Липљану готово у целости је осликана сценама из развијеног циклуса Страшног суда, који обухвата и ступце који деле припрату од наоса. У првој зони на овим ступцима су насликане фигуре Богородице са Христом, Исус Христ, арханђели Михаило и Гаврило, у другој зони св. песници Теофан и Јосиф, а у трећој зони југозападног ступца Исцељење вида Стефана Дечанског.

Конзерваторски радови на архитектури и живопису цркве изведени су 1955–58. године, a потом и 2009-10. када су на западној фасади откривени портрети владарског пара, Душана и Јелене, на првобитном слоју малтера.