Манастир Копорин налази се недалеко од Велике Плане, у долини Копоринске реке. Црква данас посвећена Светом Стефану, а првобитно Светим Архангелима, задужбина је непознатог властелина. У јужном делу западног травеја наоса сахрањени су земни остаци овог ктитора, за које се једно време помишљало да припадају деспоту Стефану Лазаревићу, што је оповргнуто након обављених анализа. Портрет деспота Стефана сачуван је на западном зиду наоса и на основу њега се датује настанак живописа у почетак 15. века. Црква је основе сажетог уписаног крста са куполом, са троделним олтарским простором и накнадно изграђеном припратом. Осим портрета деспота Стефана, у доњој зони цркве сачувале су се стојеће фигуре светитеља.

У другог зони су сцене махом из циклуса Христових страдања, као и попрсја и стојеће фигуре светитеља, које се појављују и у трећој зони, где су насликане и сцене из циклуса Великих празника и Страдања. У највишим деловима су сцене Празника, међу којима се могу препознати Рођење Христово и Распеће. У пандантифима куполе су приказани јеванђелисти, и између њих на северној страни Керамион, а у тамбуру, између прозора су насликани пророци. У олтарском простору су представе светих архијереја, ђакона, голготских крстова, Мртвог Христа у ниши протезиса, као и сцене Благовести, Прања ногу, Тајне вечере, Вазнесења и фрагменти Силаска Светог Духа на апостоле.