Манастир Јошаница налази се у подножју планине Црни Врх, на 10-ак км удаљен од Јагодине. Не зна се тачно време настанка нити првобитна посвета манастирског храма. Према народном предању, манастир се везује за кнеза Лазара и његово доба. Једна од легенди говори како је кнез Лазар у лову, из нехата, убио неког пустињака Јошу и на његовом гробу подигао манастир назвавши га пустињаковим именом. Такође, веровало се да се управо на том месту, кнез Лазар венчао са кнегињом Милицом. На основу анализа архитектуре и сликарства, сматра се да је црква подигнута у другој половини или крајем XIV века, док се време настанка живописа смешта на прелаз XIV у XV век, или до средине XV века. Након скоријих разматрања фрагмената владарских портрета, изнета су становишта да је црква украшена у доба Ђурђа Бранковића.

На основу сачуваног дела фигуре светог ратника насликаног у оквиру ктиторске композиције, претпоставља се да је манастирска црква била посвећена Светом Ђорђу или Светом Димитрију, док данас носи посвету Светом Николи. Задужбина је неке властеоске породице, а врло је вероватно да су два њена члана била сахрањена у двојној гробници откривеној уз јужни зид припрате. Најстарији писани траг о цркви представља ктиторски натпис са камене плоче из 1786. године, када је црква први пут обновљена. Манастир је био упориште капетана Коче Анђелковића и устаника, те је након пропасти Кочине крајине, у знак одмазде, спаљен од стране Турака. Почетком XIX века је обновљен, а 1815. у њему је одржан историјски састанак кнеза Милоша Обреновића и везира Београдског пашалука Али Марашли паше приликом ког је закључен мир између устаника и Турака. Најзначајније поправке на манастирској цркви изведене су 1856. и 1858. године, када је живопис премалтерисан и прекречен. Трагови фресака откривени су средином XX века, након чега су, 1968-69 спроведени велики конзерваторско - рестаураторски радови на цркви.

Католикон манастира Јошаница изграђен је као једнобродни храм са куполом на пиластрима, са припратом такође куполно зазведеном и полукружном апсидом на источном делу. Бочне фасаде су рашчлањене са по три плитке полукружне нише и украшене декоративном опеком, док је изнад западног улаза сачувана лунета. У њој је у новије време насликана допојасна фигура Светог Николе коме је црква тренутно посвећена, док су на јужној фасади откривени трагови првобитног сликаног украса који је подражавао архитектонску декорацију тог времена.

У унутрашњости, у олтарском простору сачуване су композиције Службе архијереја и Богородица са малим Христом окружена двојицом арханђела. У ниши проскомидије, испод млађег слоја живописа и представе Евхаристијског Христа, назире се представа Мртвог Христа. Лево од Христа, може се видети поменик са делимично очуваним текстом, насликан највероватније у XIX веку. У наосу су, осим фигура светих ратника и попрсја мученика, сачуване и сцене из циклуса Великих празника и Христових страдања. У пандантифима су насликани јеванђелисти, у тамбуру попрсја Христових праотаца, као и дванаест пророка између прозора, док се изнад њих назиру остаци Небеске литургије. У припрати су сачувани портрети за које се верује да приказују деспота Ђурђа Бранковића и чланове његове породице, као и члановe властеоске породице- ктиторe храма. Такође су насликане стојеће фигуре и попрсја светитеља, као и различите сцене које за тематику имају монашки и пустињачки живот. У пандантифима су насликани свети мелоди, док су у тамбуру приказани апостоли и јеванђелисти, као и пророци у реду изнад њих. За разлику од главне куполе, у куполи у припрати сачувало се сликарство у калоти на којој се види попрсје Богородице Оранте са малим Христом. У осликавању припрате, као и осталих делова цркве у Јошаници, било је укључено више зографа.