Манастир Високи Дечани је један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве и свакако највећи на територији Косова. Налази се 12 км јужно од Пећи и са својом манастирском црквом која је највећа средњовековна црква на Балкану представља споменик од изузетног значаја у којем је сачувана највећа колекција фресака у византијском стилу.

Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Бистрице, испод планинског масива Проклетије. Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почела је 1327. године под ктиторством српског краља Стефана Уроша III Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, а радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о "саздању и утврђењу" цркве скупивши "велико мноштво уметничких и вештих мајстора". Краљ Стефан Дечански издао је још 1330. године ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је син Стефан Урош IV Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима.

У време обнове Пећке патријаршије, у другој половини XVI века, настају боље прилике. У то време, па и кроз цео XVII век, манастирска ризница, библиотека и остала манастирска здања су обогаћена вредним драгоценостима. Посебно је значајан рад манастирског скрипторија где су преписиване богослужбене и богословске књиге. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, манастир су опљачкали Турци. Поново су настала тешка времена за манастир Дечане и његово братство које се тих година једва одржало. Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Током XIX века обновљена су манастирска здања.

Дечанска црква Христа Пантократора спада међу највеће грађевине средњовековне Србије. Црква манастира Дечана грађена је од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног - романике и готике, и источног - византијског стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. па све до 1350. године и у њему је учествовало неколико група најбољих сликара Душановог царства. По броју ликова и сцена, као и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века.

УНЕСКО је прогласио манастир Дечане за споменик светске културне баштине 2004. године, наводећи да су његове фреске "једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у Византијском сликарству" и "драгоцен запис о животу у XIV веку". 2006. године је додат на УНЕСКО-ву листу Угрожених места светске културне баштине, а даноноћно га чува италијански одред КФОР-а.