Црква Светог Јована Претече у селу Црколез, налази се на старом гробљу, на заравни која доминира околином. Oво село у Метохијском подгору је издвојено од главних саобраћајница, само десетак километара од града Истока.

Најстарији помен села и цркве налази се у повељи из 1400. године светогорском манастиру Светог Пантелејмона коју је издала кнегиња Милица, тада монахиња Јевгенија, са синовима кнезом Стефаном и Вуком. У повељи се потврђује да је војвода Новак са женом Видославом приложио храм у Црколезу „са међама и правима те цркве што их је држала код цара Стефана.” Тај податак упућује да је црква морала бити подигнута најкасније до 1355, године смрти Стефана Душана. Претпоставља се да је црква задужбина властелина из тог времена, највероватније челника Радослава. Његово световно име, као и монашко Јован, уклесани су на надргробној плочи постављеној у поду наоса цркве, испред царских двери.

Црква је обновљена 1650. године, а 1673. живописана прилозима мештана чија су имена, као и висине прилога, записани на западном зиду припрате. За осликавање унутрашњости Цркве Светог Јована ангажован је најбољи српски сликар тог времена- Радул, који је оставио своје име у проскомидији. Претпоставља се да је он том приликом израдио и иконостас цркве, како се закључује на основу стилских особености уочљивим на царским дверима које се и данас чувају у цркви. Иако је током II светског рата село спаљено, црква је сачувана. Због влаге и слегања терена, обављени су обимни конзерваторско-рестаураторски радови током 1970 године.

Црква у Црколезу је једнобродна грађевина малих димензија, засведена полуобличастим сводом, са споља петостраном апсидом на источној страни. Саграђена од притесаног камена и сиге, док је мермер коришћен за оквире врата и прозора, а кров покривен каменим плочама. Архитектонска декорација је сведена на једноставан кровни венац, стилозовани лучни завршетак јужног прозора, полукружну плитку лунету изнад улаза у цркву, око које су распоређени украси од опеке и комада мермера у форми крстова и розета.

Приликом конзерваторских радова, на западном зиду припрате, око улаза, пронађени су остаци првобитног зидног сликарства из XIV века. Највећи значај и уметничку вредност овом споменику свакако дају фреске које је у XVII веку насликао Радул. Сликар заслужан за живопис Цркве Светог Крста манастира Острог, црквице Светог Николе у Пећкој патријаршији, израдио је и велики број икона за храмове у Бијелом Пољу, Сарајеву, манастиру Морача и друге.

У Цркви Светог Јована Претече, Радул се придржава иконографских образаца устаљених у старијој српској уметности, и у већој мери, уобичајених програмских решења у осликавању унутрашњости храма. У наосу је живописао циклус Великих празника и Страдања Христових, а у припрати је насликао опширан циклус Јована Претече, патрона храма. У олтару је приказао представе уобичајене за тај део храма- Богородицу са Христом и арханђелима у полукалоти апсиде, испод које је Причешће апостола, а у зони испод Служба архијереја. Читав западни зид припрате испуњава композиција Страшног суда, која укључује и приказ великог броја различитих скупина грешника, обележених народним језиком.