Црква Св Ахилија, Ариље, XIII век

Ариљска црква посвећена је светом Ахилију, епископу Ларисе (Грчка), ватреном борцу против аријанске јереси и учеснику Првог васељенског сабора y Никеји 325. године. Храм Светог Ахилија y Ариљу тесно је везан за светородну династију Немањића, првог српског архиепископа светог Саву и краља Драгутина.

Према својим архитектонским својствима припада Рашкој стилској групи која је обележила XIII век, кохерентним спојем романичке обраде спољашњости и византијског просторног концепта. Сликање фасада у стилу византијско ћелијастог слога, технике зидања наизменичним редовима камена и опеке, на романички обрађеним зидовима, чини цркву Светог Ахилија у Ариљу јединственом грађевином XIII века на укупном подручју византијског света.

У ариљском храму био је сахрањен Драгутинов млађи син, принц Урошиц, што указује на значај храма за самог краља и могућност да се неки од дворова налазио у близини Ариља.

У доба цара Душана, Моравичка епископија подигнута је у ранг митрополије, по проглашењу српске патријаршије 1346. године.

Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче као галерија драгоцених фресака. Најзанимљивији део фреско–ансамбла чине портрети владара из лозе Немањића, њихових сродника и свих архиепископа од оснивања независне српске цркве. По први пут у историји српског фрескосликарства појављује се једно ново иконографско решење. До тада је било уобичајено да на ктиторским представама Богородица или светитељ заштитник приводе ктитора Христу на престолу, погнуте главе са моделом храма у рукама док је овде Син Господњи насликан мањих димензија у медаљону између глава фронтално окренутих краљева.

Фреска Плави анђео сврстава се у најужи круг ремек дела старог српског сликарства. Фреска Светог Архангела Гаврила – Плави анђео, отменог светлог лика у блиставој, једноставној туници, инкарнација је идеје Господњег повереника нестварне лепоте и величанствене племенитости, изузетне је ликовне вредности. Историјски значај имају и портрети Драгутинових синова – Владислава и Урошица, представе српских архиепископа и припадника немањићке лозе као и портрети моравичких епископа и митрополита. Аутори ариљских фресака нису познати по имену, али се зна да су пореклом из Солуна. У стилском и иконографском погледу овај живопис је дело које најављује прекретницу у развоју српског зидног сликарства. Он је весник новог стила, којим ће дворска сликарска радионица краља Милутина обележити сликарску уметност Србије првих деценија XIV века.

Црква Светог Ахилија заштићена је решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе HPC као споменик кyлтype од изузетног значаја 1947. године.